Jučer sam popodne iza posla žurio u banku platit kredit.
Na početku Bakračeve dok sam prolazio stajala je žena i prosila i vikala 'Pomozite mi, gladna sam'. Glas joj se sličio na glas moje majke. Rekao sam u sebi da ću se vratit i da ću joj dati koju kunu. Naravno da sam zaboravio jer se u među vremenu dogodile neke stvari.
Sada mi je žao što se nisam vratio i dao joj barem 10 kuna.
Nadam se da je uspjela skupit za kruh.
Koliko je ljudi koji vape za pomoć a mi ne čujemo.
Tu ženu je doveo život na ulicu da traži pomoć. Koliko ih je onih koji trebaju pomoć a ne traže je več trpe.
Pretplati se na:
Objavi komentare (Atom)
Nema komentara:
Objavi komentar