Prijatelji

Kazu da su pravi prijatelji bogadstvo.
Ja se mogu pohvalit da imam zbilja nekoliko dobrih prijatelja kojima se mogu javit kada mi je teško.
Prijatelj je vise od rijeći, onaj pravi neće te ostavit ni kada si slab.
Imam nekoliko prijatelja koje zovem kada mi bolest izmakne kontroli. Oni tada pojačavaju molitvu za mene. Oni su tada moj oslonac.
Da nema Damira, Krese, Drine, Sonje M., Stanke, moje šefice Dragice, Petre iz Koprvivice, patera Luke Rađe, patera Zdravka Kneževića, Ivo iz Beča, mojih sa posla, ... bilo mi mi užasno teško.
Da nema puno onih koje nisam imenovao a isto tako su mi važni moj svijet bi bio tužniji.
Neki prijatelji su me kada mi je bilo teško ostavili (Hrvoje Mravak, ... ) ali ne zamjeram im i svaki dan molim za njih. I oni su bili dio mene.
Svima sam svaki dan dužan reči HVALA.
Hvala što me trpe ovakvog kakav sam.
Oni su moje bogastvo.