Ne znam kako vama ali ja osobno osječam veliku sreču kada molim za neke osobe.
Neke od njih su sada u novincijatima, spremaju se u novincijate, samostane, misije ili su svečenici ili su obični laici s kojima sam dobar.
Neću imenovat osobe za koje to osječam ali to je zbilja neopisivo.
Znam da mnogi mole za mene i ja za njih.
Ono što ja radim ta prikazujem trpljenje kao molitvu.
Kažu da je to jaka molitva.
Za jednu osobu koja je sada u Isusovačkom novincijatu sreču kod molitve je neopisiva. Ne znam zašto ali nisam vezan za tu osobu ali smo nekad bili prijatelji i drago mi je da je bila na mom životnom putu. Sada kada ovo pročita će se prepoznat.
četvrtak, 7. svibnja 2009.
Pretplati se na:
Objavi komentare (Atom)
Nema komentara:
Objavi komentar