Več dugo mnogi su u krizama.
Neke popušta, neke i dalje drži.
Krize su normalna stvar i svatko je prolazi onda kada se počne tražit.
Lijeka za krize nema.
Možda duboka molitva.
Vremena su takva.
srijeda, 4. veljače 2009.
Pretplati se na:
Objavi komentare (Atom)
1 komentar:
kako se još zovu te krize? radoblja suhoće, tako nekako.
a valjda bez toga ne možemo rasti u duhovnom životu i vjeri.
mi ljudi učimo na teži način, kroz patnju, kušnje, bolesti, nesreće. tek se tada imamo hrbrosti (i očaja) potpuno predati Bogu. do tada se uzdamo u sebe. a onda kad uvidiš da ne možeš ništa o sebi reći...ništa kontrolirati oko sebe, tada kloneš.
nije loše, biti u suhoći, to je znak da nam Gospodin govori: imam još nešto za tebe, nisi gotov, dođi i budi mi još malo bliže.
Objavi komentar