Vec dugo, jako dugo u meni je Bozji poziv.
Prije 10 godina sam trebao krenut u red braće Majke Terezije, ali spletom okolnosti nisam.
Taj poziv se več neko vrijeme opet javlja.
I mislim da je to upravo to.
Molitva me smiruje i ona je dio mene.
Obozavam sjedit u crkvi i razgovarat s Bogom.
Sada radim na tome da krenem jer bolest je pod kontolom i doslovce uzimam minimum minimuma ljekova koje mi prepisuju specijalistica doktorica Šagud sa KBC Rebra.
Ono što me sprečava su krediti, moja obitelj koja to ne želi prihvatit.
Neki moji prijatelji i dalje mole za mene. I ja za njih.
Molitva je nesto veliko, nešto što ima smisao.
Probat cu pa što bude.
Mozda ovih dana razgovori sa svečenicima odrede put mom redovništvu.
Pretplati se na:
Objavi komentare (Atom)
Nema komentara:
Objavi komentar